Putovala dva druga. Putem su govorili kako treba dobro da se slažu, da pomažu jedan drugome, da štite jedan drugoga.
Obećali su da jedan drugoga neće nikada izneveriti, ni u kojoj prilici. Tek što su to rekli, naiđe medved. Čim ga jedan ugleda, zaboravi na svoje reči i na svog druga i pope se na drvo. Dok je drugi gledao kako ovaj beži, medved mu se približio. Nije mu preostalo ništa drugo nego da padne na zemlju i pravi se mrtav. Medved mu priđe i poče da ga njuška. Ali on prestane da diše i medved, misleći da je stvarno mrtav, ostavi ga i ode u šumu. Kad je medved otišao, siđe onaj sa drveta i zapita svog druga
- Kaži mi, molim te, šta ti je to medved šaputao?
- Rekao mi je da više ne putujem sa takvim drugom, koji mi je samo na jeziku prijatelj, a kad dođe do nevolje, samo se za sebe brine...
Obećali su da jedan drugoga neće nikada izneveriti, ni u kojoj prilici. Tek što su to rekli, naiđe medved. Čim ga jedan ugleda, zaboravi na svoje reči i na svog druga i pope se na drvo. Dok je drugi gledao kako ovaj beži, medved mu se približio. Nije mu preostalo ništa drugo nego da padne na zemlju i pravi se mrtav. Medved mu priđe i poče da ga njuška. Ali on prestane da diše i medved, misleći da je stvarno mrtav, ostavi ga i ode u šumu. Kad je medved otišao, siđe onaj sa drveta i zapita svog druga
- Kaži mi, molim te, šta ti je to medved šaputao?
- Rekao mi je da više ne putujem sa takvim drugom, koji mi je samo na jeziku prijatelj, a kad dođe do nevolje, samo se za sebe brine...
Нема коментара:
Постави коментар