Svi znamo da je najveća srpska tuga i rana – Kosovo i Metohija. Ali današnji Srbi se ne bore kao njihovi preci. Nadam se ipak da će buduće generacije doneti utehu nebeskim, kosovskim junacima koji su pali za Krst Časni i Slobodu Zlatnu. Jedino sloga i Bog nam mogu pomoći da savladamo ovo veliko iskušenje.
Moj jedini san je da se srpska trobojka opet vijori na Gazimestanu i da se širom Kosova čuju naše narodne pesme. Da osetimo dodir starog srpskog platna i spokoj pričešća u Samodreži. Neka jedini plač bude plač novorođenog deteta, a jedine suze majke koja ženi sina.
Možda sam mogao da kažem nešto bolje i mudrije, ali iskrenije nisam. Utehe će biti, u to sam siguran, ali kada... To samo Bog zna.
Moj jedini san je da se srpska trobojka opet vijori na Gazimestanu i da se širom Kosova čuju naše narodne pesme. Da osetimo dodir starog srpskog platna i spokoj pričešća u Samodreži. Neka jedini plač bude plač novorođenog deteta, a jedine suze majke koja ženi sina.
Možda sam mogao da kažem nešto bolje i mudrije, ali iskrenije nisam. Utehe će biti, u to sam siguran, ali kada... To samo Bog zna.
Нема коментара:
Постави коментар