Da imam carobni stapic ovaj svet bi bio mnogo drugaciji nego sto je dosad bio. Mozda ne za sve ali za ljude koje volim ucinila bih da ovo bude svet iz snova.
Promenila bih mnoge stvari ali onu prvu koju bih resila carobnim stapicem bile bi zivotinje. U svakom gradu bi postojao azil za zivotinje sa dovoljno sredstava da im pruzi dobru ishranu i veterinarsku brigu kako bi uvek bili zdravi. I igurno ne bi postojalo nasilje nad zivotinjama, jer bih stapicem preuredila zakonike i najstroze bi bili kaznjeni oni koji su grubi i nemilosrdni prema zivotinjama. Posle bih napravila velike parkove i setalista namenjena za one najmladje da mogu da se igraju bez straha od saobracaja. Jezera, reke i mora ne bi bili zagadjeni i svi bi sedeli na obalama i uzivali u zvuku vode koja zubori. Ne mogu reci da bih menjala godisnja doba, bez obzira sto neka od njih ne volim, svesna sam da nam trebaju sva cetiri ako vec zelim da sve ovo ima nekog smisla.
Nisam sigurna da je pametno dati nekome stapic, svi mi imamo ideju kako bi svet trebao da izgleda i svacije se vidjenje razlikuje.
Нема коментара:
Постави коментар