Ispričaću vam nešto smešno
Bilo je toplo leto. Pamtim i sad, vružina velika, nigde traga ni glasa od života. Noć lagano pada, a ja sedim pored bazena u dvorištu.
Posmatram sivo crvenkasto nebo koje se preliva u različite nijanse. Talasasti zraci meseca prelivaju se po vodi. Tiho sam udisao svež vazduh. Bila je to prava noćna svežina. Gledajući u p rozor, nestrpljivo sam čekao da se svetlo u sobi mojih roditelja ugasi, ali uzalud. Sedeći na ivici bazena, razmišljao sam da mi ova noć bude nezaboravna i da smislim nešto novo. Video sam da se svetlo u sobi moje sestre ugasilo i da već dugo spava. Lagano sam ulazio u njenu sobu, sa belim čaršafom na glavi, koji sam pokupio sa police u hodniku odmah pri ulazu u njenu sobu. Odjednom se čuo vrisak tako snažan da se probudio ceo komšiluk. Da mama ne bi naišla, potrčao sam ka vratima i izleteo napolje. Nisam ni primetio da sam promašio stepenice. Bilo je veoma strašno zato što sam upao u bazen. Ne znajući da plivam, počeo sam da mlataram rukama. Ubrzo je na balkon izašla mama, uhvatila se za glavu i povikala: ''Crno dete, šta radiš tu noću?'' Smejao sam se i sav mokar izašao iz bazena. Bilo je ludo, ali hvala bogu moja sestra je dobro. Sve se dobro završilo.
Ispričaću vam nešto smešno
Sećam se, bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Bili smo na ekskurziji. Obilazili smo Beograd. Posle ručka dolazio je najuzbudljiviji trenutak za nas prvake, Zoološki vrt. Ušli smo. Pošto među nama uvek ima radoznalih đaka, jedan takav se izgubio. Zastali smo kod samog ulaza čekajući da nastavnici nađu Vladana. Oko nas su bili kavezi sa pticama. Dok smo se mi divili njima i njihovom šepurenju, Dejana iznenađeno viknu: ''Miljana, vidi velika guska!'' Svi su prasnuli u smeh uključujući i učiteljicu koja je ostala sa nama. Radilo se o noju. Oj je bio ''velika guska''. Suze su mi potekle od smeha, a i on je uznemireno mahao krilima, kao da je i njemu smešno.
Sada kada pogledam Dejanu, setim se prve ekskurzije 'velike guske'' i uvek se slatko nasmejem. Dejana, Dejana!
Bilo je toplo leto. Pamtim i sad, vružina velika, nigde traga ni glasa od života. Noć lagano pada, a ja sedim pored bazena u dvorištu.
Posmatram sivo crvenkasto nebo koje se preliva u različite nijanse. Talasasti zraci meseca prelivaju se po vodi. Tiho sam udisao svež vazduh. Bila je to prava noćna svežina. Gledajući u p rozor, nestrpljivo sam čekao da se svetlo u sobi mojih roditelja ugasi, ali uzalud. Sedeći na ivici bazena, razmišljao sam da mi ova noć bude nezaboravna i da smislim nešto novo. Video sam da se svetlo u sobi moje sestre ugasilo i da već dugo spava. Lagano sam ulazio u njenu sobu, sa belim čaršafom na glavi, koji sam pokupio sa police u hodniku odmah pri ulazu u njenu sobu. Odjednom se čuo vrisak tako snažan da se probudio ceo komšiluk. Da mama ne bi naišla, potrčao sam ka vratima i izleteo napolje. Nisam ni primetio da sam promašio stepenice. Bilo je veoma strašno zato što sam upao u bazen. Ne znajući da plivam, počeo sam da mlataram rukama. Ubrzo je na balkon izašla mama, uhvatila se za glavu i povikala: ''Crno dete, šta radiš tu noću?'' Smejao sam se i sav mokar izašao iz bazena. Bilo je ludo, ali hvala bogu moja sestra je dobro. Sve se dobro završilo.
Ispričaću vam nešto smešno
Sećam se, bilo je to u prvom razredu osnovne škole. Bili smo na ekskurziji. Obilazili smo Beograd. Posle ručka dolazio je najuzbudljiviji trenutak za nas prvake, Zoološki vrt. Ušli smo. Pošto među nama uvek ima radoznalih đaka, jedan takav se izgubio. Zastali smo kod samog ulaza čekajući da nastavnici nađu Vladana. Oko nas su bili kavezi sa pticama. Dok smo se mi divili njima i njihovom šepurenju, Dejana iznenađeno viknu: ''Miljana, vidi velika guska!'' Svi su prasnuli u smeh uključujući i učiteljicu koja je ostala sa nama. Radilo se o noju. Oj je bio ''velika guska''. Suze su mi potekle od smeha, a i on je uznemireno mahao krilima, kao da je i njemu smešno.
Sada kada pogledam Dejanu, setim se prve ekskurzije 'velike guske'' i uvek se slatko nasmejem. Dejana, Dejana!
Нема коментара:
Постави коментар