Kako sam proveo letnji raspust

Leto smo tako dugo čekali, a evo sada već prolazi. Raspust je
prošao, a knjige su već spremne da ih uzmemo u ruke.
More je ostalo da me čeka da ga posetim iduće godine.
Posećivao sam bazene i najviše plivao u bazenu u Zabeli.u
vrelim danima mi je tako prijalo, da sam ronio i ronio. Ipak
sam celo leto ustajao rano i odlazio na treninge. Nije mi bilo
teško, jer iz moje vitrine, pozdravljaju me još dve nove
medalje. Nešto je ipak, ovog leta, ostalo tužno u mom srcu.
Moje selo je ostalo isto, ali njega više nema. Stari hrast na
ulazu sela je izgoreo u pepelu. Razneo je vetar pregršt
uspomena koje je čuvao ovaj stari hrast, koji je bio sastavni
deo našeg sela. Nema više ko da me dočeka na ulazu sela, sa
mojih turnira i mojih putovanja.
Prođe još jedno leto. Ponovo su školske klupe pune, a ja jedva
čekam svoju prvu peticu iz četvrtog razreda. Ko zna, možda ću
je baš sada i dobiti.